КОСОВСКИ ЗАВЕТ

“Не може се волети оно што се не познаје. Било да је реч о човеку или о народу. Будите сигурни да сви они који свој народ престају да разумију и губе везу са њим, одмах и у истој мери губе и веру очева, постају или атеисти или равнодушни људи.”  (Ф. М. Достојевски, Зли дуси)

Злочин

На отетој српској земљи, направљена је лажна држава уз помоћ НАТО бомби и ОВК терориста. Све је почело тако што је америчка империја пожелела да стационира своју војну базу и окупира Србију.  Како Србија није добровољно прихватила  страну војску на својој територији, на њу су се сручиле уранијумске бомбе, тада највеће светске силе. Повод је апсолутно измишљена оптужба за насиље над албанским цивилима. Као и многобројне друге лажне оптужбе, којима су западни медији припремали предстојеће ратове. Крвави пир над Србијом  трајао је седамдесет осам дана од  24. марта до 10. јуна 1999. године.  НАТО је почео агресију на бившу Југославију без одобрења Савета безбедности УН, кршећи установљен светски поредак и међународно право. Агресија је прекинута политичком одлуком тадашњег српског руководства да потпише Кумановски споразум на основу кога је дан касније донета резолуција 1244 у СБ УН. Од тада је јужна српска покрајина под контролом НАТО- а, односно КФОР- а, уз учешће УМНИК- а, касније и ЕУЛЕКС-а. Шта је српски народ преживео од како су дошли представници НАТО-а не може се описати у једном тексту. О томе много боље могу да посведоче слике и снимци погрома које су организовали Албанци, уз прећутну подршку НАТО официра, који су немо посматрали дивљање осиљених терориста.

Continue reading

Крим, Србија и међународно право

Припајање Крима Руској Федерацији је уСрбији изазвало различите реакције. У народу се без сумње, појавило одређено задовољство због понижења и немоћиНАТО. Са друге стране, другосрбијанска интелектуално/политичка елита је пожурила да тај догађај протумачи као ”промену односа Русије према Косову”.[1]

Заиста, Декларација о независности Крима  се у премабули позива на саветодавно мишљење Међународног суда правде УН (МСП) о проглашењу независности такозваног Косова из 2010. године.[2] На основу те Декларациje, одржан је референдум 16. марта на Криму. Након тога,председник РФ Путини представници Крима и Севастопоља потписали су у Москви Споразум о приступању Руској Федерацији 18. марта 2014. Том приликом, руски председник се, такође, позвао на саветодавно мишљење МСП.[3]

У том контексту, поставља се питање да ли je Руска Федерација променила свој став о  независности Косова позивањем на саветодавно мишљење МСП?

Правно тумачење ипак показује да РФ није (чак ни де факто) признала независност Косова зато што се позвала на део саветодавног мишљења МСП.

Следеће  правне чињенице и тумачења то показују:

Continue reading

ВУЛИН ЗНА ДА СУ СРБИ КРИВИ

Поводом инцидената у Северној Косовској Митровици 6. и 7. априла, у којима је пуцано на аутомобил супруге бившег председника општине Грачаница а затим запаљено возило општинске управе*, Александар Вулин је муњевито реаговао – одмах је оптужио Србе да су у томе учествовали: „Није први пут да се овакве идеје помињу и да Срби учествују у спровођењу баш оваквих идеја“, рекао је Вулин, а верно пренео Медијски јавни сервис ЕУропске Србије.[1]

Да ли је Вулин гледао у пасуљ, или му је дојавила нека птичица – то је чак и мање важно. Важно је да Вулин показује да се већ и ментално интегрисао у Тачистан и његове правне тековине, поносно утемељене у отоманским временима. Ако се нешто деси, мора да су криви Каури. Односно, кадија те тужи, кадија ти суди. Шта је Устав Републике Србије наспрам овако „напредног“ поимања права? А, зна се – „напредно“ је тренутно ИН. Бар док Петреус не буде ту ствар средио.[2]

Овде није крај Вулиновом доприносу познању права, с обзиром и на следећу изјаву: „Онај ко је подметнуо бомбу или запалио аутомобил председника Привременог већа Косовске Митровице (Александра) Спирића очигледно имао само једну намеру – да државе Србије буде што мање у Косовској Митровици, а самим тим и Срба“.

А, видите, ми смо мислили да управо Вулин има намеру да државе Србије буде што мање у Косовској Митровици, а самим тим и Срба. Јер, да је нема, не би укидао уставни поредак Србије на КиМ, и не би насилно покушавао да тамошњи српски народ утера у оквире Тачијеве нелегалне творевине, која није, понављамо није – у складу са Резолуцијом 1244, што је чак и Међународни суд правде потврдио, а званична Русија недавно поновила.

Али Вулин ваљда зна боље и од Устава, и од Резолуције 1244, и од Међународног суда правде, и од руских правника. И, поврх свега, сигуран је да су Срби криви. Биће места и за њега у новој Влади.

- КОМЕНТАР ДАНА ФСК (Фонда стратешке културе)
http://srb.fondsk.ru/news/2014/04/07/komentar-dana-fsk-vulin-zna-da-su-srbi-krivi.html

[1] rts.rs

[2] Кога занима како бивши шеф ЦИА наводно ради Вучићу о глави, нека погледа насловну страну дневног листа „Информер“, издатог на Благовести, односно 7.4.2014. Не мора ни да купује.

Тачију с љубављу, или увек може ниже

Ова, ко зна која по реду „рунда“ (под наводницима) бриселских ““преговора““ (под двоструким наводницима) донела нам је ново запрепашћење. Но колико год били запрепашћени из „рунде“ у „рунду“, колико год мислили да се ниже пасти не може, стварност нас због те наивности сурово кажњава, и пуни нас зебњом.

Ова рунда преговора (хајде да будемо званични – 23. по реду) не само да је донела катастрофалан резултат по Србију, српску политику и геополитику, по српски народ, било избегли, било и даље живући на Косову и у Метохији, она је изнела на видело и неке тајне бриселског „споразума“ које су љубоморно чуване у неким кабинетима, да би нам се данас појавиле као чупавци из кутије.

Оно што је била тема тих „преговора“, а то је Суд у Косовској Митровици, завршена је тако да са сигурношћу можемо закључити да се радило о диктату Приштине и Брисела, и ни о чему другом. Нормалан човек, ма ко да је, са српске стране није смео пристати на такво решење какво је у Бриселу постигнуто, барем на основу чињеничног стања на терену, ако не због заштите државних интереса.

Continue reading

КОСОВСКИ ПРЕСЕДАН

За становнике Крима, Севастопоља и све становнике Русије 16. март 2014. године постао је дан славља историјске праведности, дан мирног уједињења разједињеног народа.

Прије свега, резултат референдума је дан сјећања на све погинуле за ослобођење Крима од нацистичких одреда, то је част и врлина потомака заштитника Керча и Севастопоља. „За уједињење Крима с Русијом на правима субјекта РФ“ изјаснило се 96,77 процената становништва аутономије (у Севастопољу – 95,6).

„Кримско прољеће“: Међународно право и политика двоструких стандарда

И у Вашингтону, и у Бриселу, гдје је побједоносни ход кримског прољећа изазвао дубоки немир, још дуго ће понављати ријечи о „непризнавању“ Кримског референдума и његових резултата. За западне лидере није важно што су независни међународни посматрачи из 23 земље оцијенили ниво организације референдума највећим оцјенама, без икаквих повреда (нарушавања) уз пуно уважавање свих принципа и норми међународног права. Тако исказано пренебрегавање слободне воље народа, од стране западног естаблишмента још једном доказује његов прави однос према Русији и свему руском.

У исто вријеме, ми одлично знамо да је Запад спреман да призна законску власт било кога – нарко дилера, црних трнсплантатора, убица и силеџија, изопачених вођа организованих злочиначких група, само да они увијек буду извршиоци воље „глобалне елите“. Када се, пак, говори о избору самосталног пута народа, без старатељства од стране ЕУ, ММФ или НАТО, не узимају се у обзир ни Устав ОУН ни Међународног савеза о грађанским и политичким правима.

Continue reading

Зашто се Србија не позива на мишљење МСП?

На питање зашто се, на пример, Русија спремно и отворено позива на саветодавно мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности Косова*, а Србија не, многи ће као из пушке да одговоре: па зато што је Русија велика сила, која то себи може да приушти (а Србија бедна и никаква па треба да ћути и само клима главом, гласио би недоречени наставак). Углавном, ово се резоновање може чути најпре међу тзв. еврофилима, које би требало да краси, како сами увек желе да нагласе, изузетно велико поштовање према цивилизацијској тековини званој „владавина права“. Међутим, они који користе такву врсту логике управо тим својим чином постају највећи негатори тог концепта.

Continue reading

Косово и Метохија: неопходност заштите севера покрајине

Сједињене Aмеричке Државе и њени савезници су после војне агресије на СРЈ, на власт на Космету довеле терористичке формације албанских “ескадрона смрти” из “Ослободилачке војске Косова”. Они су се током 1998-1999. године специјализовали за казнене операције против српских органа реда и цивилног становништва. Спровођење антитерористичких операција снага армије СРЈ прекинуло је бомбардовање суверене земље од стране Нато алијансе, које је трајало 78 дана. Као резултат западне војне агресије из 1999. године и упада НАТО контигента од 50 хиљада војника, из покрајине је побегло 250 хиљада Срба, а они који су остали, постали су таоци терористичке ОВК која је 2008. године прогласила “независно Косово”. Дакле, западни модел тестиран на Србији, огледа се у следећем. Култивисање албанских бојевика у иностранству и на Космету (финансирање и обука) – прећутно одобравање диверзантско-терористичких аката против Срба – дипломатска, војна и економска подршка бојевицима који су на основу терора добили потпуну власт у српској покрајини (осим четири општине на северу покрајине са већинским српским становништвом). Једнострано проглашење независности представљало је нелегално, противправно самозахватање српске територије. И тако “Република Косово” је изникла у резултату аката који у потпуности потпадају под међународно-правну дефиницију геноцида. Земља-организатор притом жестоко одриче факат геноцида, проглашавајући непоузданим сведочења жртава, развијајући контрапропаганду која оптужујује саме жртве за страшне злочине и блокира истрагу злочина.

Continue reading

После Обаме, и америчка амбасада обмањује јавност

Може бити да ни америчка ни западна јавност уопште више не очекују од америчких председника да знају ишта о земљама које су Сједињене Америчке Државе бомбардовале и/или војно окупирале. Нажалост, то не може са сигурношћу да се тврди, пошто истинске јавности у тим земљама практично више и нема. Критичка јавност је гурнута на маргине медијских токова. Зато су критички тонови на рачун тврдње Барака Обаме да је Косово* „напустило Србију пошто је организован референдум који није био ван оквира међународног права, већ уз пажљиву сарадњу са Уједињеним нацијама и косовским суседима“ морали да дођу не из западне штампе него, најпре, из руске. То, наравно, није било довољно да би се Бела кућа, Стејт департмент или институција тог ранга оградиле од нетачне изјаве америчког председника. Није то само ствар ароганције, већ и хладне калкулације: рачуна се да просечни западни медијски конзумент не прати руске медије, па тако неће имати ни прилику да деманти који доводи у питање изречену неистину. А има се у виду и старо правило: деманти нема ни приближну тежину као првобитна неистинита тврдња. То су данашња правила игре у земљама „медијских слобода“.

Ипак, хвала Богу, српска јавност је доказала да још увек није сасвим замрла: реакције на Обамину изјаву су биле довољно бурне да је амбасада САД у Београду ипак била приморана да каже бар нешто. Нажалост, то „нешто“ је, као што је одавно постао обичај америчких званичника и њихових представника, више него неадекватно.

Continue reading

Украјина, Крим и ми

Русија је увек била на правој страни историје!

Гласање у УН о питању Крима, одржано 27. марта, показало је да није успео покушај да се Русија изолује на међународној позорници. Упркос притисцима Запада без преседана, скоро половина од 193 земљeчланицe УН није подржала резолуцију: 11 земаља су иступиле против (Белорусија, Арменија, Куба…), 58 су биле уздржане (Кина, Индија, Бразил, Јужна Африка, Вијетнам…), 24 су избегле гласање (Србија, Израел, Уједињени Арапски Емирати…). Од укупно 193 земље – 93 резолуцију нису подржале.

Међутим, насталу ситуацију у Украјини није створила Русија, већ је она резултат дубоке кризе украјинске државе, коју две деценије узастопце провоцира Запад и која је довела до наглог пораста антагонизма између запада ове земље, са његовим националистичким појавама, и истока земље, где становништво говори руски језик. Кризу су подстицале различите невладине организације и фондације, незамислива корупција, олигархија. Помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд је рекла да су Американци у те сврхе потрошили више од пет милијарди долара.

Continue reading

МИНИЈАТУРА О НАЦИЗМУ ИЛИ МЕФИСТО У ПРИШТИНИ

Шта је потребно да почнемо заиста да препознајемно нацизам и да се према њему као нацизму и односимо?

1.

Рецимо да нам ти Срби са Косова и Метохије нису ништа нити нам могу бити, таман колико ни Албанци, свет који неким космичким сплетом околности живи близу нас, и ништа више од тога. Рецимо да нам нису никакав род, да једва разумемо њихов чудни дијалект, таман колико ни, рецимо, Јевреје у Немачкој 30-тих година прошлог века. Рецимо да смо само чули за њих, да смо чули како им тамо где живе није сјајно, али ни многима од нас данас није сјајно.

Continue reading