Category Archives: Став

Трг браће Милић преименовати у трг браће Мазреку!

Сведочимо о незабележеној бризи за народ! Вишевековна историја нам је препуна погрешних одлука јер су, до пре неколико година, сви без разлике мислили само на себе – од Св. Симеона преко Св. Саве и осталих из лозе Немањића. Посебну одговорност за страдање народа носе Лазар Хребељановић и жена му Милица. Јефимија је такође завела народ својом Похвалом кнезу Лазару везући је златом на свили.

Ни Карађорђе није мислио о будућности народа!
Због Балканских империјалистичких ратова треба да се кајемо!
Можемо ли икада окајати грехе победа у Великом рату?

Доста је заблуда! Зато нам је непходан храбар одлучан заокрет, којем не само да сведочимо, већ се заклињемо да са тог пута нећемо скренути. На ползу народа преузета је одговорност и јасно је речено – Нећу да попустим, и тачка!

Continue reading

СВИ НАШИ ДАТУМИ НА ПУТУ ДО СЛОБОДЕ

КОШАРЕ СУ БИЛЕ ПРВА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ

– РАЗГОВОР СА ЈЕДНИМ ОД ВИТЕЗОВА КОШАРА –

Мало је дана у години за све наше датуме. Не разумеју они који тврде да памтимо поразе! Зашто памтимо страдања и патњу, зашто не потискујемо страх од коначног нестанка,  зашто чешће но други долазимо до границе живота и смрти, а да нас нико у томе не спречава… На Западу то не разумеју! Примицање тој провалији за друге је безумана игра са крајем и нестанком, а за нас је то суштина живота.

Управо због тог неразумевања, судије Хашког трибунала одлучише да трећег дана по Јовандану потврде казну потомцима Лазаревим. Нисмо ми случајно до данас очували обичај обележавања крсне славе. Није случајност што је Јовандан једна од највећих слава у Срба. Дан када је велики и славни Крститељ Јован би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, за нас је дан његовог погубљења опомена како треба живети.

Да ли је то случајност што се баш на трећи дан Јовандана умножавају наша страдања? Давне 1804. јаничари су започели сечу кнезова; истог дана 1916. почела је сахрана у плаву гробницу искушеника албанске голготе. „Савезници“ су нашим војницима уз албанску голготу додали још 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне. Јуче, 23. јануара 2014. потомци „савезника“ из 1916. уз тишину јаничара на власти, додаше нам још једно страдање, прогласише кривим Лазареве потомке, јер су се одлучили на борбу против  агресије 19. удружених еуроатлантских држава.

Continue reading

Укидање судова Србије на КиМ је у супротности са Уставом

Председница Друштва судија Србије и судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић оценила је данас да је најава укидања судова Србије на Косову преседан који је у супротности са Уставом, и додала да се, међутим, сви праве да га не примећују.

“Не може се владавина права градити противуставним понашањем. Када држава на основу споразума који је политички а не правни акт, повуче своје органе власти са своје територије, то је фактички одрицање од суверенитета”, рекла је Бољевић.

Она је објаснила власт да је у реформи правосуђа имала чист пенал, али је промашила читав гол.
Continue reading

КОСОВСКИ АРХЕТИП СЛАМА „РЕАЛНОСТ“


Ако желимо да повратимо Косово, прво морамо да повратимо Косово у себи. Јер, уз дужно поштовање према онима који јесу борци али себе не сматрају верницима, Косово је најпре идеја, начин живота, спремност за жртву земаљског царства за Небеско, нераскидиво повезано за причешћивање војске у Самодрежи пре Косовског боја и Православље.

3

Прелепа је мисао почившег монаха Тадеја витовничког: какве су ти мисли, такав ти је живот. И потпуно тачна. Све почиње од тога. У почетку беше Реч, а реч која ти је у глави одређиваће слике које ће обликовати твоју стварност.


Монах Тадеј је рекао још једну ствар: Шиптари ће заноћити на Косову, али неће осванути. Зашто је то тако, нека размишљају они, као што могу размишљати и на теме „отето-проклето“ и светиње се не смеју скрнавити. А колико ће ноћ трајати, зависи само од нас. Јер, у ситуацији када је постало јасно да садашњим глобалним поретком влада М(ало) С(утра) П(равда), за истинску правду, ако је истински желимо, можемо, као у нашој новој-старој химни, да се окренемо само Богу. И то је сјајно, јер је већ ослобађајуће. То јест, за оне који верују. За остале, нажалост, остаје једино опција немоћног беса, очаја и/или предаје. А то нису посебно привлачне опције.

Continue reading

Саопштење ПО ДСС-а за Косово и Метохију

ПОКРАЈИНСКИ  ОДБОР ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ  

                                               С А О П Ш Т Е Њ Е 

                                             ,,Државни тероризам“                     

Терористички акт који је извршен на супружнике Небојшу Марића и Милицу Савић, иначе члана ДСС, у њиховом стану у Косовској Митровици, представља најопаснији вид тзв.предизборне кампање за локалне изборе на Косову и Метохији које је расписала Атифете Јахјага. Чуди слаба заинтересованост медија у Србији, можда и због тога што је Небојша марић изјавио да иза овог покушаја убиства стоје оне снаге које су за излазак Срба на изборе а пре свега званични Београд.

Небојша Марић је био на листи Самосталне либералне странке за локалне изборе па је одустао од кандидатуре за одборника и позвао Србе да не изађу на локалне изборе јер то значи признање независног Косова. Од тог момента почињу претње упућене Небојши Марићу које се нажалост завршавају једном страшном експлозијом, где је њега и његову супругу само пука случајност сачувала смртног исхода. Continue reading

МИЛАН ДАМЈАНАЦ: ПАТРИЈАРХОВ ПОЗИВ СРБИМА НА КИМ ИЛИ СЛИКА НАШЕГ ПАДА

http://www.standard.rs/milan-damjanac-patrijathov-poziv-srbima-na-kim-ili-slika-naseg-pada.html

понедељак, 14 октобар 2013

Уместо да Црква подржи свој страдални народ, она учествује у његовом обмањивању

Нико не каже да је ситуација на Космету једноставна нити да је лако схватити проблеме Срба који тамо још увек живе и да им се могу делити лекције. Међутим, сами Срби са Космета најбоље знају опасности и дилеме са којима се суочавају и најбоље осећају шта јесте и шта није исправно, пошто се сваки избор директно односи на њих, њихове породице и њихове животе. Недвосмислена жеља косметских Срба да остану део државе Србије као и државног врха Србије да им то не дозволи произвели су парадоксалну ситуацију да, како рече Матија Бећковић, једна држава која не признаје другу државу позива своје грађане да изађу на изборе те и такве државе, сепаратистичке творевине, коју успут не признаје. Continue reading

Др Марко ЈАКШИЋ: «ЕЛЕМЕНТАРНА ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ЛОГИКА НАЛАЖЕ СРБИМА БОЈКОТ ЈАХЈАГИНИХ ИЗБОРА»

1. Господине Јакшићу члан сте Привремене скупштине АП КиМ, објасните нашим читаоцима какав став је ово представничко тело Срба са КиМ заузело према изборима које је за 3. новембар расписала Атифете Јахјага и којим се аргументима правда такав став?

Привремена скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије заузела је став да Срби не треба да изађу на изборе које је расписала председница сепаратистичке парадржаве Атифете Јахјага. Привремена скупштина АП КиМ, као највише представничко тело на Косову и Метохији у оквиру уставног система Србије, не само да је својом одлуком позвала грађане Покрајине да бојкотују ове неуставне и незаконите изборе, већ је основала и Одбор за бојкот избора који у том циљу предузима бројне конкретне мере. Continue reading

Владика Атанасије Јевтић: Избори за Тачијеву окупаторску државу, или издаја државе Србије?

http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/izbori-za-tacijevu-okupatorsku-drzavu-ili-izdaja-drzave-srbije-q.html

Кампања која се води од садашње врхушке власти у Србији, а у којој учествују, или је помажу и подржавају и неки други (чак и из Патријаршије у Београду), за тзв. изборе почетком новембра, ствара велику забуну код Срба на Косову и Метохији, посебно код Срба у четири српске општине северно од моста на Ибру.

Најпре треба рећи да те општине припадају, и одувек су припадале, Рашкој области, а никада Косову. То што их је несрећни српски комуниста Петар Стамболић самовољно и незаконито, без икакве правне и државне одлуке, дао аутономној области Космета тек 1959. г. само сведочи да ти крајеви никада нису били у саставу Космета, ни географски, ни историјски. Пуних 65 километра, од Митровице до Копаоника (само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику), “даровао” је овај српски комуњара на поклон Шиптарима, којих у тим пределима нема и није их никада било (осим два мала села у Бајгори, изнад скретања за Бањску, одакле су иначе њихови терористи силазили на пут Митровица-Рашка и вршили терористичке акте, и раније и недавно). Continue reading

Шта је претходило убиству припадника ЕУЛЕКС-а у месту Балабан?

http://srbinaokup.info/?p=16778
22.09.2013.

Шта је претходило убиству литванског припадника ЕУЛЕКС-а у месту Балабан, на магистралном путу Лепосавић – Косовска Митровица? У покушају да разјаснимо ко је убио припадника ЕУЛЕКС-а, наводимо још неколико података које смо успели да сазнамо. О чему се ради?

Наш извор из мисије КФОР-а на Косову и Метохији испричао нам је један занимљив детаљ, који је остао непримећен у овдашњем медијском простору.

Само дан пре убиства припадника ЕУЛЕКС-а, ЕУЛЕКС је у једној својој акцији у албанском селу Жаже, које се налази изнад места на коме је он убијен, заплењена је већа количина различитих наркотика.

Село Жаже је тога дана било изложено потпуној рацији и блокади од стране припадника ЕУЛЕКС-а. Дакле не желимо да нагађамо да је ово могла бити одмазда за једну такву акцију ЕУЛЕКС-а, само желимо да помогнемо у расветљавању овог инцидента и да још једном покажемо да је толико догађаја који упућују на то да су то урадили шиптари, а да се представници наше државе нису либили да у својим изјавама из прве оптуже Србе са севера КиМ.

Уредништво “СРБИ НА ОКУП”

СТРАХ ОД НОВИХ НАПАДА НА СЕВЕРУ

http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-73079/strah-od-novih-napada-na-severu

пише: Ана Радмиловић

недеља, 22. септембар 2013

Остаје заиста нејасно зашто би Срби са Севера (који одавно не траже повлачење Еулекса, него супротно – желе да та мисија остане) напали то возило, ранили тројицу и убили једног припадника мисије
(фото, увиђај крај возила у којем су нападнути припадници Еулекса код Звечана)

После напада на возило Еулекса (19. 9. 2013.) приликом којег је погинуо Литванац и бацања бомбе на зграду Телекома Србије, на Северу се очекује серија сличних „инцидената“.

„Невероватно је да је политички врх одмах пожурио да оптужи Србе“, каже за Балкан Магазин Марко Јакшић, „А да након тога штампа почне да пише како се ради о Албанцима“.

Срби са Севера шокирани оптужбама из Београда

„Србима не иде у прилог да пуцају на Еулекс“, додаје Јакшић, „То је мисија која је заменила УНМИК и, као и претходници, припадници Еулекса изгубили су предрасуде о Србима и започињали с њима пријатељства, размењивали податке и стекли узајамно поверење“.

Чини се да су Срби са Севера више шокирани оптужбама из Београда него што су забринути и уплашени, да се закључити из коментара становника који углавном говоре како су на те бомбе и пуцњаве огуглали, али како их плаши став Србије.

Оливер Ивановић помиње забрињавајућу атмосферу, помиње да је сада „или-или“ што ствара све веће поделе и фрустрације.

„Много је нејасноћа, много питања забринутих људи који не добијају одговоре, и логично је да ће заплашени људи бити спремни на радикалне потезе.“, опомиње Ивановић који каже да не би одвајао ова два инцидента са оним недавним, када је непозната особа упала у његов стан.

„Упад у кућу није изазвао жељени ефекат“, објашњава Ивановић „Полиција је реаговала за 5 минута, мене нису уплашили а читава ствар наишла је на осуде чак и међу онима који се изричито противе изборима“. Он сматра да би се оваква атмосфера могла предупредити ако би држава давала јасније информације.

Према подацима којима располажу српске службе на Северу, као и КПС, идентитет човека који је пуцао на возило Еулекса је познат. КФОР је, према тим тврдњама, послао псе трагаче који су их довели до куће, где се нападачу губи траг. Претпоставља се да осумњчени више није на Северу и, полиција, за разлику од јавности, не критикује Вучићеве изјаве где он искључује могућност да се није радило о лицу српске националности. Сматра се да је „потез“ добар јер се обраћа групама које нису са Севера али долазе тамо и веома су добро организоване, и да је његова порука да им Србија неће пружити уточиште – заправо порука да зна о коме се ради. Зашто их не именује, појединце или те организације о којима се прича, оно је што збуњује Србе са Севера (и не само њих) јер, на тај начин, он заправо потврђује да су убице Срби, чиме стигматизује нацију а не појединце и организације о којима, према његовим речима, има оперативне податке.

У целој причи помиње се и некакав сукуб унутар БИА који се доселио на Север, затим неке опскурне организације попут „Српских осветника“ (и томе слично) и тезе које би само унеле додатну пометњу.

У атмосфери општег неповерења Срба са Севера у Републику Србију, након небројено опречних изјава које су стизале из Канцеларије за КиМ а сада из Вулиновог министарства, након осећаја издаје и резигнације Срба које су годинама лагали на различите начине, и то је радила свака српска влада, овакве Вучићеве изјаве само уносе страх међу обичан свет, оне становнике Севера који свакако немају ништа ни са новооформљеним патриотским организацијама, ни са новцем који стиже из Приштине (70% буџета Лепосавића је, на пример, из косовске касе) и из таквог стања перманетног притиска и панике овакви се инцидети могу дешавати и не тако добро организовано као три пређашња.

Избори – са Србима с Косова или без њих

Остаје заиста нејасно зашто би Срби са Севера (који одавно не траже повлачење Еулекса, него супротно – желе да та мисија остане) напали то возило, ранили тројицу и убили једног припадника мисије.

Они који увиђају нелогичност оваквог потеза, јер је он само и искључиво штетан по Србе, подсећају на убијеног индијског цариника, баш на том месту, неке 2003 године, када је више пута рушен мост код Звечана. По страни пута Сочаница – Звечан села су албанска. Пут за Лепосавић често је био блокиран из безбедносних разлога и ишло се преко Бањске, заобилазно. Албанци су пуцали на путничка возила. Индијског цариника пре десетак година убио је припадник УЧК, чији је „партнер“ прерано притиснуо дугме па је свог колегу оставио на лицу места мртвог.

Ко год да је почео да дивља по Северу, сигурно нема добру намеру према српској заједници. Својим потезима застрашује само обичан свет који се ни за шта не пита, нити на било шта утиче. Приштину и Београд неће одвратити од плана, а послужиће да помогне и једнима и другима у даљој сатанизацији „дивљег Севера“.

Избори се ближе и много је потписа сакупљено од расељених по Београду, Новом Саду, Нишу… Они ће, како је пре неколико месеци најавио Дачић, бити одржани са Србима с Косова или без њих.

Дакле, влада Србије застрашивањем људи са Севера постиже контраефекат и чини атмосферу пред косовске изборе напетијом него што би била да није сталних притисака. Такву ситуацију може да искористи било ко – да ли неке фантомске групе које нису са Косова или Албанци из околних села, свеједно је. Ко год да застрашује Србе – а највећа мана Вучићеве изјаве је што наводи на то да је реч о Србима – то не чине ни Срби ни Албанци, чине екстремисти којима одговара атмосфера страха и неизвесности, свађа међу Србима, међусобно неповерење и разједињености – колико год Вулинова листа потенцирала „јединственост“.

Закључак је: користе се сва средства.