СТРАНКЕ НА ВЛАСТИ МОГУ ДА БУДУ ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНЕ!

http://srb.fondsk.ru/news/2013/05/03/kad-zhrtve-glasau-za-svoe-delate.html

Кад <<жртве гласају за своје џелате>>

пише: Марина Рагуш
03.05.2013

«Влада Србије нема шта с ким да преговара, одлучили смо да прихватимо овај споразум и споразум ће бити примењен. Остаје само да видимо како да последице буду што мање за народ, да се сви заједно договоримо, али они не морају да га подржавају» (1), изјавио је премијер Србије Ивица Дачић поводом неуспелих преговора са Србима са севера Косова и Метохије. Први српски министар образложио је свој став да Влада располаже свим механизмима да спроведе споразум али да не жели да их примењује: «Механизам је једноставан-укинете плате, укинете радна места и решили сте проблем паралелних институција» (2) Истим поводом први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао је: «Бриселски споразум мора бити спроведен, а само је питање како то урадити уз сагласност Срба са Косова и Метохије» (3) додајући притом да ће «Србија учинити све да добије датум за почетак преговора са ЕУ, а да не сруши своју државност». (4) Тог последњег дана априла, састанак Срба са севера КиМ са члановима преговарачког тима (премијер и његов заменик) окончан је без договора. Срби са севера Космета траже оцену уставности бриселског споразума, после тога референдум. Следећи састанак требало би да се одржи 7. маја. Овако је изгледала још једна у низу рунда разговора поводом статуса севера јужне српске покрајине одржана у атмосфери медијског спина који је требало да утера страх у кости грађанима Србије, подсећајући их на периоде санкција, изолација, разних братоубилачких «Олуја». Иако је преговарачки тим Владе Србије покренуо решавање статуса севера КиМ, како је истицао због бољег и уређенијег живота Срба који тамо живе-на крају се, ипак, испоставило да је намера Владе Србије била другчија. Добијање датума за почетак приступних преговора била је окосница Бриселских рунди разговора. У потпуно извесној атмосфери у којој је једини очекивани резултат могао да буде да се Србија одрекне севера Космета и препусти га интегрисању у правосудни систем тзв. Косова, преговарачки тим српске Владе у свој састав није укључио оне које ови «преговори» и највише додирују-Србе са севера. «Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа» српски премијер парафирао је у Бриселу (19. април) и тиме отпочео нову фазу у ствари и у потпуности антидржавне политике. Да ли је ово прејака формулација? Покушаћемо да је образложимо:

Прво, да се позовемо на врховни законодавни акт Србије-Устав: «полазећи од тога да је покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима» (5) (преамбула Устава); «недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајамчених људских или мањинских права и изазивање расне, неционалне или верске мржње» (6) (Члан 5, став 3 у делу Политичке странке); «Територија Републике Србије је јединствена и недељива» (Члан 8, став први у делу Територија и граница); «Спољна политика Републике Србије почива на општепризнатим принципима и правилима међународног права. Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом». (7) (Члан 16, Међународни односи). Дакле, само на основу наведених одредби Устава Србије јасно је да је уставни поредак Србије срушен политичким деловањем партија на власти. Или, постоји неко друго тумачење експлицитних уставних одредби. Није јасно зашто Уставни суд Србије самоиницијативно (јер би по дефиницији требало да буде независтан у свом раду, објективан у процени и достојан својих уставних овлашћења) није покренуо поступак за оцену уставности свих «бриселских споразума» када се чланом 168 Устава Србије даје право Уставном суду да покрене оцену уставности. Какогод, захтеви за оцену уставности «бриселских» споразума налазе се пред Уставним судом Србије. Срби са севера КиМ траже одлуке по тим захтевима. Одлука, следећи успостављене правне норме највишим законодавним актом, може бити само једна а то је да споразуми нису у складу с Уставом. Одатле следи и постављање одговорности за све оне који потписују неуставне одлуке, споразуме…

Друго, да се позовемо на Закон о политичким странкама донет 2009. године који у делу Начин организовања и деловање политичке странке у члану 4, став два налаже да «деловање политичке странке не може бити усмерено на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије» (8) странка која прекрши поменути став члана 4 према Закону о политичким странкама сноси последице које предвиђа члан 37: «Забраниће се рад политичкој странци чије је деловање супротно члану 4 став 2. овог закона или која се удружи у шире политичке савезе у земљи или иностранству, односно споји са политичком странком која делује супротно члану 4. став 2. овог закона» (9) Све и да Устав и закони који проистичу из њега нису довољно добри, такви какви јесу представљају обавезу за све грађане Републике Србије! Њихово непоштовање предвиђа врло јасне санкције. Уколико су Устав и следствени закони сторнирани од стране политичке елите онда је то потпуно друга ситуација. Требало би онда рећи грађанима Србије да је политички систем промењен и да је успостављена диктатура. Онда је и наше легалистичко размишљање бесмислено. Само…треба то рећи! Када смо већ код тога, партије на власти грађанима Србије треба да кажу и да су сторнирале своје програме:

Треће, да се позовемо на политичке програме партија које остварују највише утицаја у власти: Према програму СПС (11. децембар 2010) у тачки 13: «Косово и Метохија je саставни део српског идентитета и државности. За социјалисте Србије Аутономна Покрајина Косово и Метохија је нераздвојни део Републике Србије, а решавање проблема изазваних насилном сецесијом, нелегалном и нелегитимном агресијом НАТО-а и једнострано проглашењем независности најважније је државно, национално, историјско, морално и духовно питање српског народа и Републике Србије. Истрајно ћемо инсистирати на поштовању и примени резолуције Савета безбедности ОУН бр 1244 из 1999. Године којом је потврђен територијални интегритет Републике Србије. Социјалисти не признају, нити ће признати било који акт, било ко да га предузме, који је супротан Резолуцији Савета безбедности ОУН бр 1244» (10) Основни програмски циљеви СНС у тачки 1: «Очување територијалног интегритета Републике Србије.

Косово и Метохија је срце Србије и саставни део територије наше државе. Србија не може, не сме и неће прихватити било какав покушај отимања делова њене територије и бескомпромисно ће штитити државне и националне интересе на сваком делу своје територије». У тачки пет програмских циљева: «Опредељење Србије за улазак у Европску унију не треба да буде спорно, али Србија у Европу може да уђе само као целовита држава, са Косовом и Метохијом као својим саставним делом.» (11) Надаље, у документу СНС, «Бела књига Програмом до промена» (октобар 2011) Српска Напредна Странка инсистира: « СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА, као државотворна политичка снага, свесна тежине ситуације у којој се наша држава данас налази након десетине година вођења неосмишљене, неискрене и недоследне политике по питању Косова и Метохије од стране међународне заједнице, али и свих владајућих гарнитура у Србији, намерава да уложи сву своју енергију у изналажење договорног решења за овај проблем који оптерећује не само прошлост и садашњост, већ и будућност српског и албанског народа (…) Као странка која своју политику гради на општеприхваћеним европским вредностима, СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА сматра да је сваки договор који признаје искључиво реалност на терену створену систематским и континуираним протеривањем и етничким чишћењем српског и другог неалбанског становништва са Косова и Метохије неприхватљив (…)СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА намерава да блиско сарађује са Српском православном црквом у циљу заштите, очувања и обнове српског културног наслеђа на Косову и Метохији. Неприхватљиво је укидање српских институција на северу Косова и Метохије, јер оне представљају једину гаранцију опстанка и заштите српског становништва од дискриминације». (12)

Четврто, у сусрет годишњици (6.мај) одржавања парламентарних избора у Србији да се присетимо шта су лидери две најутицајније странке у власти говорили током предизборне кампање: « После 5. октобра установљена је нова политика која је донела уништавање фабрика и истеривање радника са посла и зато позивам грађане да промене такву политику 6. маја како се не би догодило да жртве поново гласају за своје џелате» (Ивица Дачић, предизборни скуп у Крушевцу) (13) или «Ја сам за јаку, усправну, поносну Србију. Да није било нас, не би било ни овакве Европе, не дозволимо да нас гледају као грађане другог реда». (14) Скоро месец дана пре ових изјава, тачније 18. Марта 2012. године поводом спекулација да западни део међународне заједнице (ЕУ и њен најзначајнији члан САД) врше притисак на Дачића поводом расписивања локалних избора на КиМ, ево шта је лидер социјалиста одговорио: «Мој став је потпуно јасан: док је социјалиста(Славица Ђукић Дејановић) на челу скупштине и у прилици је да расписује локалне изборе, нема могућности да се они не распишу». (15) Тада је новинарима образложио свој став да «Србија треба да распише изборе на целој својој територији и она тиме никога не угрожава» као и да «ће Србија поштовати Резолуцију 1244, али пре свега свој Устав, по коме су до сада били расписивани избори и да за њега другчија опција није постојала» (16) Као кандидат за председника Србије, Ивица Дачић је у интервју за Курир, између осталог рекао: «Оно што желим да истакнем јесте, да, уколико будем председник Србије, никако нећу дозволити да се српском народу на Косову деси било какво страдање, егзодус или недај Боже да се понови Олуја. Инсистираћу и даље да се поштује Резолуција 1244, а она у једном делу предвиђа враћање 1 000 српски полицајаца на Косово». (17) Тадашњи лидер напредњака и кандидат за председника Србије, Томислав Николић у разговору за Вечерње Новости рекао је и ово: «Политика није папир и математика. Политика су људи, а они ће донети одлуку у складу с тим како су живели и коме верују да може да донесе промене (…) сматрам да је веома важно да одржимо у животу српске институције, без ризика за безбедност Срба, а то можемо тако што ћемо формирати општинска већа пропорционално резултатима рада странака на парламентарним изборима. Тиме бисмо сачували и српске институције и наше људе на Косову и Метохији»! (18)

Могли смо, наравно, да наведемо још прегршт примера који су чинили предизборну кампању прошлогодишњих Ђурђевданских избора-међутим, с обзиром на тему над темама каква је Косово и Метохија чини се да је наведено довољно да покаже да актуална власт НИЈЕ ДОБИЛА мандат за политику која једино може да се подведе под антидржавни и национални концепт. Како другчије можемо разумети актуалне догађаје који су у директној супротности са националним и државним интересима Србије који су потврђени Уставом Србије (посебно када се присетимо програма и кампања странака које чине актуалну власт)?