Јавна расправа коју је организовао Уставни суд Србије у поступку оцене уставности и законитости тзв. Бриселског споразума од 19. 4. 2013. („Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа” између Владе Републике Србије и самозване државе косметских Албанаца), кристално јасно је показала сву стручну и моралну беду напредњачких кадрова. Прецизније, ова расправа је показала, да интелектуални лопов у министарском оделу не представља инцидент у напредњачким редовима, већ је он и у стручном и у моралном погледу итекако репрезентативна представа напредњачке страначке елите. Ова слика је добила додатну експресивност у јавној расправи пред Уставним судом, јер су се насупрот Вучићевих правничких јуноша нашала таква врхунска имена српске правничке науке, какви су професори Коста Чавошки и Ратко Марковић.1)

Устав Србије кроз оптику егзистенцијалне дијалектике Вучићевих правника
Налазећи се у таквој сасвим незавидној ситуацији, министар правде Н. Селаковић је „из суве дреновине исцедио” невероватну количину, речју академика Чавошког, „правне софистерије”. Своје тумачење права и Устава РС, Селаковић је назвао „егзистенцијалном дијалектиком”, што је метод непознат правној науци, али преведен као - животно довијање, итекако познат и широко прихваћен у напредњачкој средини. Своје довијање министар правде је започео тврдњом да тзв. Бриселски споразум од 19. 4. 2013. није општи правни акт, већ политички акт, чиме би његова оцена изашла из круга надлежности Уставног суда.
Овакво тумачење не представља ништа друго него извртање истине, спорно не само са стручног, већ због своје флагрантности и са моралног становишта. Најпре, да је тзв. Бриселски споразум од 19. 4. 2013. само политички акт, онда он, како су истакли професори Коста Чавошки и Ратко Марковић, не би могао да ствара правне обавезе. Међутим, у циљу спровођења овог Споразума, Влада Србије је са представницима сепаратистичке побуњеничке квазидржаве Косово закључила „План примене Бриселског споразума”, који има, како је већ примећено, све карактеристике једног спроведбеног међудржавног уговора.2) Својом одлуком од 26. маја 2013. Влада je прихватила овај План, чиме је он постао обавезан за све државне органе. Бриселски споразум је сходно плану и динамици предвиђеној његовим спроведбеним актом у читавом низу области, од полиције, судства, до локалне самоуправе и јавних финансија, произвео мноштво конкретних правних последица. На основу ових противуставних и противзаконитих општих правних аката проистекло је мноштво појединачних правних аката. Тако је, примера ради, сагласно одељцима 3. и 4. наведеног Плана, на основу низа решења, а мимо разлога утврђених законима Републике Србије, престао радни однос полицајцима и судијама на КиМ.
Continue reading →